Дионисије Дејан Николић
Роман о Јеремичку је, роман–река.
Али река понорница! Читаоче, да би нас поштедео, будући твој
роб,
односно педагог, генијални аутор Бодирога нам је приказао само надземни
ток, тако погодан да васпита твоје и моје срце – а ипак толико Леп, да
нам
доноси чудесне кристалиће из пећина (где боравише и духови трифара) у
којима
ћемо једног Дана, када за то буде дошло време, односно кад наступи
пунина
времена, да пијемо опасно чисту и врело–студену Воду – Лек од давнина,
од
Дављина…
Зађимо сада пријатељу, о’ лепа читатељко и још лепши читаоче, у жуборне Брзаке, расанимо се од пене, и оквасимо се првим Капима! Пред нама је Роман–река понорница у дванаест брзака! Под нама, и – над нама. Историја светске књижевности оскудева у делима, која би могла да нас припреме за „Роман о Јеремичку”. Лепо је речено да је Геније Усамљеник (али о и те како Дружељубиви Усамљеник!) који разговара са Генијима, довикујући се кроз векове, шапућући, и миленијуме; кроз Генерације… (из приказа "Бодирога
или Тајна Антиномичне Свидевојчице")
|