Izdanje: Altera, Beograd, 2007.

U pesmama Saše B. Pešića, sakupljenim u svesci „Azbuka za dva anđela“ usplahireni vatromet ljubavnih metafora uvodi čitaoca u svet melanholičnih sanja o prolaznosti čulne ljubavi. Ali, pored stalnog prisustva sumnje u prolaznost ljubavi, Pešić uspeva da sugeriše čarobnu opojnost ljubavnog zbivanja:

„Ukroti srce pred vojskom sumnje
u glasu ptice prepoznaj svoje ime
pronađi u sebi skriveno dete           
pred čijim je očima svet“

Pesniku treba verovati.